10 saveta kako motivisati dete za učenje
Interesantan tekst profesorke psihologije Tanje Dejanović Šagadin nudi deset saveta za bolje motivisanje deteta za učenje
петак, 24. јануар 2014.
недеља, 19. јануар 2014.
"Drugačiji moraju da budu hrabri svakog dana. Zbog kukavica među kojima žive."
Događa se. Svakodnevno. Ovde. Pred nama.
Zašto?
http://blog.b92.net/text/23623/Hrabrost-je-biti-Danilo/
недеља, 5. јануар 2014.
One to znaju :)
"Razlika između onoga što ste danas i onoga što ćete biti za pet godina zavisiće od kvaliteta knjiga koje budete pročitali."
среда, 11. децембар 2013.
среда, 4. децембар 2013.
Čitanje i kako ga zavoleti?
Mnogi ljudi čitanje smatra jednostavnom, pasivnom aktivnošću koja
uključuje linearno čitanje reči i postepeno usvajanje njihovog značenja.
Baš suprotno, čitanje je vrlo složen proces koji od čitaoca zahteva
visoki stepen aktivnog učešća pa uključuje mnoge kompleksne veštine. Uz
pisanje i računanje predstavlja osnovu procesa školskog učenja.
Pre pojave televizije i kompjutera čitanje je smatrano najpopularnijom aktivnošću u kojoj su ljudi uživali u svoje slobodno vreme.
Istraživanja su pokazala da deca i adolescenti koja uživaju u čitanju imaju razvijenije kreativne sposobnosti pa postižu bolje rezultate u školi i tokom studiranja. Uopšteno se smatra da čitanje značajno doprinosi intelektualnom i mentalnom razvoju dece i da utiče na razvoj sposobnosti koncentracije.
Od predškolskog uzrasta pa do trećeg razreda, dečja veština čitanja linearno raste. U procesu učenja čitanja, počevši od ranog doba, najvažniju ulogu igraju detetovi roditelji. Dete koje tek počinje učiti da čita dobija mnogo više informacija o knjizi kroz njeno slušanje nego kroz proces samostalnog čitanja.
Detetov vokabular i veština čitanja se brže i kvalitetnije razvija kroz proces slušanja čitanja, razumevanja i raspravljanja o značenju pojedinih reči. Osim samog procesa učenja čitanja, čitanje na glas podstiče osećaj bliskosti između deteta i roditelja.
Kako teče razvoj veštine čitanja od predškolskog uzrasta do nižih razreda osnovne škole?
Od prilike ovako:
Vrtić. Deca predškolskog uzrasta su na pragu toga da postanu „pravi“ čitači. Najčešće „čitaju“ priče tako da promatraju slike i pritom se oslanjaju na svoje pamćenje. Pred polazak u školu, dosta dece već zna većinu slova i kako ona zvuče, a neka deca već znaju da pročitaju i napišu neke kratke, jednostavne reči.
Prvi razred. Tokom prvog razreda osnovne škole, većina dece nauči da prepozna štampane reči. Prepoznaju reči po zvuku, većina ih zna prepoznati po izgledu, pa poznaju njihovo značenje. Na kraju prvog razreda, veliki broj prvačića može samostalno pa čita kratke, jednostavne knjige.
Drugi i treći razred. Do kraja trećeg razreda deca bi trebala da samostalno čitaju, koriste knjige kako bi istraživali nove reči, izražajnije čitati na glas, te uživati u njima dragim vrstama knjiga i piscima. To je takođe doba kad se može uočiti zaostaje li dete u razvoju veštine čitanja i ima li nekih poteškoća u samom procesu čitanja.
Kako čitanje približiti detetu?
Kako dete postaje samostalnije i sigurnije u čitanju, bitno je upućivati ga na različite vrste knjiga. U odabiru knjiga za čitanje svakako je najbolje poslušati interese i želje deteta za pojedine teme. Deca često vole biografije poznatih ljudi, romane, fantazije ili naučne fantastike, knjige misterija, knjige o drugoj deci koja se suočavaju s raznim preprekama ... izbor je ogroman!
Upoznajte dete sa svojim najdražim knjigama i razgovarajte s njim zašto ih toliko volite. Deca najbolje uče putem roditeljskog modela, stoga pokažite koliko vi uživate u čitanju.
Ukoliko dete voli kad mu čitate na glas, preporučljivo je koristiti dve vrste knjiga: one koje dete može samostalno čitati i one koje su iznad njegovog trenutnog nivoa čitanja. Takva kombinacija omogućuje detetovo samostalno čitanje ali i slušanje onih knjiga koje su mu trenutno „preteške“ za čitanje ali mu pružaju priliku uživanja u složenijim pričama i učenje novih, nepoznatih reči. Kod takvih „teških“ knjiga, mlađa deca mogu razmatrati ilustracije i postavljati pitanja dok vi čitate na glas.
Ne ograničavajte se samo na čitanje knjiga. Deca takođe uživaju u čitanju dečjih časopisa, razglednica, novina, Interneta, stripova, u gledanju foto-albuma ili slušanje audio-knjiga.
Razgovarajte s detetom o knjigama koje samostalno čita, bilo da se radi o knjigama za lektiru ili onima za koje znate da bi detetu mogle biti privlačne. Pronađite barem pola sata dnevno za zajedničko čitanje sa svojim detetom. Ponudite detetu da mu čitate iz neke knjige ili mu predložite da ono vama čita iz svog omiljenog časopisa. Neka zajedničko čitanje postane vaša navika. Ipak, svakako detetu ostavite i vreme u kojem će samostalno čitati i pisati.
Dodirivanje i igranje s knjigama od detetovog najranije doba predstavlja važan način podsticanja, uspostavljanja emocionalnog odnosa deteta s knjigama. Držite knjige zajedno s igračkama, i time detetu olakšajte njihovo istraživanje. Kako dete raste, držite knjige i časopise, primerene njegovom uzrastu, na policama koje lako može dohvatiti. Takva mesta održavajte urednim i detetu privlačnim. Uredite udoban „kutak za čitanje“, te nežno podstičite dete da ga koristi. Menjajte materijale ponuđene u takvom kutku, dodajte knjige vezane uz pojedina godišnja doba, različite časopise, stavite knjige vezane uz neko područje detetovog interesa ili uz ono što trenutno uči u školi. Ukrasite kutak crtežima i drugim rukotvorinama vašeg deteta.
Usmeravanje deteta prema užitku čitanja ne mora biti skup sport. Koristite usluge knjižnica, posećujte antikvarijate ili druga mesta na kojima se prodaju (ili poklanjaju) iskorišćene knjige, menjajte knjige s drugim roditeljima.
Šta kad čitanje ne teče tako „glatko“?
Za veliki broj dece, proces usvajanja čitanja i sama čitalačka aktivnost ne teku tako „glatko“. Neka deca imaju realnih poteškoća u usvajanju veštine čitanja, dok druga jednostavno još nisu shvatila kako čitanje može biti zabavno.
Svaka vrsta literature – bili to stripovi, časopisi, natpisi na proizvodima ili „prave“ knjige, mogu decu motivisati na čitanje. Ne brinite ukoliko vam se takvi tekstovi ne čine dovoljno „ozbiljnim“, jer stvaraju dobru podlogu razvoju detetovog vokabulara pa pokazuju kako knjige mogu biti vizuelno privlačne. Kada detetu postane prijatno čitanje, možete podscati izbor drugačije vrste literature. Bitno je da se dete „navuče“ na sam proces čitanja.
Mnoga deca imaju naviku da iznova čitaju iste knjige. Kroz takvo ponavljanje ovladavaju odabranim tekstom, pa stiču sigurnost i lakoću u čitanju. Svako novo čitanje knjige može im dodatno pomoći u razumevanju pročitanog teksta, a pozitivno iskustvo čitanja može im dati inspiraciju za čitanje neke nove knjige.
Čitanjem na glas doprinosite razvoju detetovog vokabulara, vlastitim primerom pokazujete koliko volite da čitate (zabave radi!), pa pomažete detetu da poveže glasove sa slovima. Čitanje na glas nije aktivnost koju treba završiti kad dete postane starije; naprotiv, predstavlja vaše zajednički provedeno vreme, a uteha koju pruža glas roditelja i nepodeljena pažnja koju tada uživa je nešto što dete nikad ne „preraste“.
Omogućite detetu svakodnevne prilike za ugodno čitanje. Pišite mu poruke i ostavljajte ih na hladnjaku, u džepovima, na jastuku, blizu igračaka ... Zamolite rodbinu i prijatelje da vam šalju pisma, e-mailove i razglednice. Koristite magnetiće za hladnjak u obliku slova ili reči; to često deci zna da da podsticaj da spontano počnu sa slaganjem reči, rečenice ili čak cele priče. Igrajte se igara koje podstiču jačanje verbalnih sposobnosti ili npr. igru kategorija, gde osoba izabere neku kategoriju (npr. životinje) a svi ostali moraju nabrojiti imena životinja koja započinju određenim slovom. Deca takođe na putu vole da čitaju imena gradova, restorana, raznih natpisa ...
Ukoliko ste zabrinuti zbog sposobnosti čitanja vašeg deteta ili nedostatka njegove volje za tu aktivnost, ne oklijevajte u traženju pomoći. Za savet pitajte detetovu učiteljicu, školske stručne saradnike (psihologa, defektologa/logopeda, pedagoga) ili lekara školske medicine. Ukoliko i oni dele vašu zabrinutost, moći će da vam daju korisne savete ili predložiti upućivanje deteta na dalju obradu.
Ana Plazonić, prof.
preuzeto sa http://skole.aleksinac.org/index.php?option=com_content&view=article&id=155:itanje-i-kako-ga-zavoleti&catid=67:saveti-za-roditelje&Itemid=176
Pre pojave televizije i kompjutera čitanje je smatrano najpopularnijom aktivnošću u kojoj su ljudi uživali u svoje slobodno vreme.
Istraživanja su pokazala da deca i adolescenti koja uživaju u čitanju imaju razvijenije kreativne sposobnosti pa postižu bolje rezultate u školi i tokom studiranja. Uopšteno se smatra da čitanje značajno doprinosi intelektualnom i mentalnom razvoju dece i da utiče na razvoj sposobnosti koncentracije.
Od predškolskog uzrasta pa do trećeg razreda, dečja veština čitanja linearno raste. U procesu učenja čitanja, počevši od ranog doba, najvažniju ulogu igraju detetovi roditelji. Dete koje tek počinje učiti da čita dobija mnogo više informacija o knjizi kroz njeno slušanje nego kroz proces samostalnog čitanja.
Detetov vokabular i veština čitanja se brže i kvalitetnije razvija kroz proces slušanja čitanja, razumevanja i raspravljanja o značenju pojedinih reči. Osim samog procesa učenja čitanja, čitanje na glas podstiče osećaj bliskosti između deteta i roditelja.
Kako teče razvoj veštine čitanja od predškolskog uzrasta do nižih razreda osnovne škole?
Od prilike ovako:
Vrtić. Deca predškolskog uzrasta su na pragu toga da postanu „pravi“ čitači. Najčešće „čitaju“ priče tako da promatraju slike i pritom se oslanjaju na svoje pamćenje. Pred polazak u školu, dosta dece već zna većinu slova i kako ona zvuče, a neka deca već znaju da pročitaju i napišu neke kratke, jednostavne reči.
Prvi razred. Tokom prvog razreda osnovne škole, većina dece nauči da prepozna štampane reči. Prepoznaju reči po zvuku, većina ih zna prepoznati po izgledu, pa poznaju njihovo značenje. Na kraju prvog razreda, veliki broj prvačića može samostalno pa čita kratke, jednostavne knjige.
Drugi i treći razred. Do kraja trećeg razreda deca bi trebala da samostalno čitaju, koriste knjige kako bi istraživali nove reči, izražajnije čitati na glas, te uživati u njima dragim vrstama knjiga i piscima. To je takođe doba kad se može uočiti zaostaje li dete u razvoju veštine čitanja i ima li nekih poteškoća u samom procesu čitanja.
Kako čitanje približiti detetu?
Kako dete postaje samostalnije i sigurnije u čitanju, bitno je upućivati ga na različite vrste knjiga. U odabiru knjiga za čitanje svakako je najbolje poslušati interese i želje deteta za pojedine teme. Deca često vole biografije poznatih ljudi, romane, fantazije ili naučne fantastike, knjige misterija, knjige o drugoj deci koja se suočavaju s raznim preprekama ... izbor je ogroman!
Upoznajte dete sa svojim najdražim knjigama i razgovarajte s njim zašto ih toliko volite. Deca najbolje uče putem roditeljskog modela, stoga pokažite koliko vi uživate u čitanju.
Ukoliko dete voli kad mu čitate na glas, preporučljivo je koristiti dve vrste knjiga: one koje dete može samostalno čitati i one koje su iznad njegovog trenutnog nivoa čitanja. Takva kombinacija omogućuje detetovo samostalno čitanje ali i slušanje onih knjiga koje su mu trenutno „preteške“ za čitanje ali mu pružaju priliku uživanja u složenijim pričama i učenje novih, nepoznatih reči. Kod takvih „teških“ knjiga, mlađa deca mogu razmatrati ilustracije i postavljati pitanja dok vi čitate na glas.
Ne ograničavajte se samo na čitanje knjiga. Deca takođe uživaju u čitanju dečjih časopisa, razglednica, novina, Interneta, stripova, u gledanju foto-albuma ili slušanje audio-knjiga.
Razgovarajte s detetom o knjigama koje samostalno čita, bilo da se radi o knjigama za lektiru ili onima za koje znate da bi detetu mogle biti privlačne. Pronađite barem pola sata dnevno za zajedničko čitanje sa svojim detetom. Ponudite detetu da mu čitate iz neke knjige ili mu predložite da ono vama čita iz svog omiljenog časopisa. Neka zajedničko čitanje postane vaša navika. Ipak, svakako detetu ostavite i vreme u kojem će samostalno čitati i pisati.
Dodirivanje i igranje s knjigama od detetovog najranije doba predstavlja važan način podsticanja, uspostavljanja emocionalnog odnosa deteta s knjigama. Držite knjige zajedno s igračkama, i time detetu olakšajte njihovo istraživanje. Kako dete raste, držite knjige i časopise, primerene njegovom uzrastu, na policama koje lako može dohvatiti. Takva mesta održavajte urednim i detetu privlačnim. Uredite udoban „kutak za čitanje“, te nežno podstičite dete da ga koristi. Menjajte materijale ponuđene u takvom kutku, dodajte knjige vezane uz pojedina godišnja doba, različite časopise, stavite knjige vezane uz neko područje detetovog interesa ili uz ono što trenutno uči u školi. Ukrasite kutak crtežima i drugim rukotvorinama vašeg deteta.
Usmeravanje deteta prema užitku čitanja ne mora biti skup sport. Koristite usluge knjižnica, posećujte antikvarijate ili druga mesta na kojima se prodaju (ili poklanjaju) iskorišćene knjige, menjajte knjige s drugim roditeljima.
Šta kad čitanje ne teče tako „glatko“?
Za veliki broj dece, proces usvajanja čitanja i sama čitalačka aktivnost ne teku tako „glatko“. Neka deca imaju realnih poteškoća u usvajanju veštine čitanja, dok druga jednostavno još nisu shvatila kako čitanje može biti zabavno.
Svaka vrsta literature – bili to stripovi, časopisi, natpisi na proizvodima ili „prave“ knjige, mogu decu motivisati na čitanje. Ne brinite ukoliko vam se takvi tekstovi ne čine dovoljno „ozbiljnim“, jer stvaraju dobru podlogu razvoju detetovog vokabulara pa pokazuju kako knjige mogu biti vizuelno privlačne. Kada detetu postane prijatno čitanje, možete podscati izbor drugačije vrste literature. Bitno je da se dete „navuče“ na sam proces čitanja.
Mnoga deca imaju naviku da iznova čitaju iste knjige. Kroz takvo ponavljanje ovladavaju odabranim tekstom, pa stiču sigurnost i lakoću u čitanju. Svako novo čitanje knjige može im dodatno pomoći u razumevanju pročitanog teksta, a pozitivno iskustvo čitanja može im dati inspiraciju za čitanje neke nove knjige.
Čitanjem na glas doprinosite razvoju detetovog vokabulara, vlastitim primerom pokazujete koliko volite da čitate (zabave radi!), pa pomažete detetu da poveže glasove sa slovima. Čitanje na glas nije aktivnost koju treba završiti kad dete postane starije; naprotiv, predstavlja vaše zajednički provedeno vreme, a uteha koju pruža glas roditelja i nepodeljena pažnja koju tada uživa je nešto što dete nikad ne „preraste“.
Omogućite detetu svakodnevne prilike za ugodno čitanje. Pišite mu poruke i ostavljajte ih na hladnjaku, u džepovima, na jastuku, blizu igračaka ... Zamolite rodbinu i prijatelje da vam šalju pisma, e-mailove i razglednice. Koristite magnetiće za hladnjak u obliku slova ili reči; to često deci zna da da podsticaj da spontano počnu sa slaganjem reči, rečenice ili čak cele priče. Igrajte se igara koje podstiču jačanje verbalnih sposobnosti ili npr. igru kategorija, gde osoba izabere neku kategoriju (npr. životinje) a svi ostali moraju nabrojiti imena životinja koja započinju određenim slovom. Deca takođe na putu vole da čitaju imena gradova, restorana, raznih natpisa ...
Ukoliko ste zabrinuti zbog sposobnosti čitanja vašeg deteta ili nedostatka njegove volje za tu aktivnost, ne oklijevajte u traženju pomoći. Za savet pitajte detetovu učiteljicu, školske stručne saradnike (psihologa, defektologa/logopeda, pedagoga) ili lekara školske medicine. Ukoliko i oni dele vašu zabrinutost, moći će da vam daju korisne savete ili predložiti upućivanje deteta na dalju obradu.
Ana Plazonić, prof.
preuzeto sa http://skole.aleksinac.org/index.php?option=com_content&view=article&id=155:itanje-i-kako-ga-zavoleti&catid=67:saveti-za-roditelje&Itemid=176
Пријавите се на:
Постови (Atom)